Da li ste znali da je među najvećim zagađivačima na svetu i modna industrija1? Prema inicijativi United Nations Climate Change (UNCC), modna industrija je odgovorna za 10% globalnih emisija ugljenika2, a očekuje se da će ova brojka do 2030. godine porasti za više od 60%.3
Rekacija na to bila je sve veća zastupljenost spore mode. Počeo je tiho kao šapat, a tokom godina je uhvatio zamah i postao dosta glasniji. Potražnja za organski dobijenim materijalima i kvalitetno izrađenom odećom koju lokalno proizvode adekvatno plaćeni radnici raste sve više, pa smo se osvrnuli na istoriju održive mode i odali počast prekretnicama koje su je omogućile:
1980–1990: Uspon brze mode
Zahvaljujući potražnjom potrošača za jeftinom odećom za jednokratnu upotrebu, modna industrija je doživela revoluciju koja je transformisala svet. Kompanije su počele da proizvode manje ili više konstantnu lavinu nove odeće za prodaju u glavnim gradskim ulicama4. Niske cene su stavljene na pijedestal – što jeftinije, to bolje.
1991: Prelomna tačka
Kompanija Nike se 1991. godine suočila sa velikim skandalom zbog navoda o malim nadnicama i opasnim radnim uslovima u fabrikama u Indoneziji. To je izazvalo bes javnosti, pa su brojne kompanije počele da ulažu u etične proizvodne prakse kako bi zaštitile reputaciju5.
1995: Zamah
Kao reakcija na vrlo stvarne etičke probleme u vezi sa lancima snabdevanja, 1995. godine osnovana je Svetska organizacija za pravednu trgovinu kako bi podstakla proizvođače, maloprodajne trgovce i potrošače da se udruže i porade na održivijoj, pravednoj globalnoj ekonomiji. Kompanije koje su bile na čelu brze mode počele su da dobijaju žestoke kritike zbog niskih plata i loših uslova rada, i počele su da shvataju da je održivost budućnost4.
2007: Pokret dobija ime
Termin „spora moda“ je 2007. godine skovala Kejt Flečer iz Centra za održivu modu. Slično kao kod pokreta spore hrane, Kejt Flečer je prepoznala potrebu da brza moda uspori. U članku koji je napisala te godine za časopis Ecologist napisala je: „Sporo nije suprotno od brzog – nema nikakvog dualizma – već predstavlja drugačiji pristup koji podrazumeva da su dizajneri, kupci, trgovci i potrošači svesniji uticaja proizvoda na radnike, zajednice i ekosisteme.
Iste godine je usvojena evropska uredba REACH u cilju unapređivanja zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine od hemikalija.
2009: Zakoni i propisi
Dve godine kasnije – 2009. godine – EU je usvojila Uredbu Komisije br. 551, kojom je upotreba fosfora u procesima pranja i deterdžentima stavljena van zakona.
2013–danas: Pobeda za čovečanstvo
Poput ptice feniks, neprofitna organizacija Fashion revolution pokrenuta je 2013. godine na ruševinama katastrofe koja se desila u zgradi Rana Plaza u Bangladešu. Pozivajući ljude iz više od sto zemalja da se uključe u kampanju za reformu uz pametno smišljeni haštag #whomademyclothes (srp. ko je napravio moju odeću), organizacija je ubrzo postala fenomen na društvenim mrežama i inspirisala milione, uspešno doprinevši revoluciji spore i održive mode6.
„Ako ljudi kupuju po izuzetno niskim cenama, imaju potrošački mentalitet i razmišljaju da odeću nakon kratkog perioda odbace“- Linda Welters, profesor mode na Univerzitetu Rhode Island
U poslednjih deset godina videli smo kako se vrhunski dizajneri poput Stele Mekartni i Alesandra Mišela odupiru pritisku da isporučuju nove proizvode sve brže i kako aktivno smanjuju svoje učešće u brzoj modi. Nezavisni brendovi kojima je kvalitet na prvom mestu osvajaju priznanja modne industrije.
Zahvaljujući povećanoj svesti javnosti o uticaju brze mode na životnu sredinu, vodeći brendovi – uključujući H&M – pokreću programe recikliranja odeće; kompanija Levi's vodi kampanju za održivost; prestižne marke kao što je Gucci posvećene su održivijim praksama. A sada je na nama potrošačima da pokažemo da ovo nije samo prolazni trend, već stvarna želja za drugačijim razmišljanjem o odeći kao što je koncept #RethinkFashion.
Ponašanje potrošača se konačno menja. Umesto da jurimo na glavne gradske ulice, sada više vrednujemo ono što već imamo, kupujemo manje odeće i dajemo novi život staroj odeći.
Image credits:
Header image: Courtesy of Fashion Revolution
Image of two women crossing the street holding shopping bags: Stocksy
Izvori:
1. Nova tekstilna industrija: Izveštaj o redizajniranju budućnosti mode
2. UN pomaže modnoj industriji da pređe na nisku emisiju ugljenika
3. Modna industrija, UN klimatska akcija za održivi razvoj
4. Analiza industrije brze mode
5. Nike skandal
6. Uticaj 2018. Fashion Revolution
Kad smo već kod prekretnica, da li želite da vidite naše? Evo gde se Perwoll trenutno nalazi na svom putu održivosti.