Zamislite ovu situaciju. Manekenka šeta modnom pistom sa praznim bocama od deterdženta za sudove i kartonima za jaja koji joj vise sa ramena. Na sebi nosi suknju koja od nekadašnje zavese za tuširanje i sandale od isečenih guma za biciklu. Možda je svratila u neki kontejner? Nije – ona je samo odraz vizije dizajnera ekološke odeće od recikliranih materijala.
Međutim, apcikliranje smeća i otpada u nakit, odeću i dodatke i nije više toliko zanimljiva novost. Danas ovu ideju prihvataju opšte prihvaćeni brendovi i usmeravaju na najintrigantnije načine radi promovisanja održivosti. Hajde da istražimo kako je eko-moda dospela sa ivice eksperimenta do same srži glavnog toka.
„Izraz „eko-moda“ prvi put se pojavio početkom milenijuma, ali nije sasvim jasno ko ga je prvi upotrebio. Ovaj pokret je bio vrlo popularan u Njujorku krajem 2004. godine na andergraund žurkama na donjoj istočnoj strani Menhetna, gde su egzotične tkanine mode sa otpada vladale na plesnim podijumima.
Kasnije je ovaj koncept predstavljen široj publici kada je prikazan u američkoj rijaliti emisiji Project Runway 2008. Takmičari su imali zadatak da iskoriste reciklirane materijale za modne kombinacije, a trik je bio u tome što su morali da upotrebe delove automobila. Rezultati su bili zapanjujući – kaputi i haljine u potpunosti napravljeni od automobilskih pojaseva, vinilskih sedišta, gumenih prostirki i drugih delova automobila – ali nikako nisu bili za ležerno ubacivanje u veš-mašinu. E, to je prava apciklaža!
Veza između eko-mode i automobilskih delova nastavila je da evoluira na iznenađujuće načine. Više nema potrebe da dizajneri preturaju po otpadu i iskopavaju zarđale delove koje će apciklirati u suknju. Sada dobijaju pozive da rade sa najmodernijim recikliranim tkaninama namenjenim za korišćenje u automobilima i da ih predstave kao poslednji krik mode.
Jedan primer je saradnja iz 2015. i 2016. godine između kompanije Ford Motor Company i modne humanitarne organizacije Redress, koja se fokusira na održivost, u vidu događaja Redress Forum: Ford Design Challenge. Dve godine zaredom zvali su deset novih dizajnera iz celog sveta da transformišu održive tkanine za automobilska sedišta u modne komade za Nedelju mode u Hongkongu.
Tkanina se apciklira od mešavine recikliranih plastičnih boca i tekstilnog otpada. Dizajneri su u početku bili nepoverljivi prema materijalu misleći da je previše krut i težak za korišćenje, ali shvatili su da je ipak svestran i da može da otkrije dubinu boje i teksture. Jedan pobednički dizajn je bio inspirisan lokalnom arhitekturom, sa asimetričnim haljinama u sivim i bakarnim tonovima koje su podsećale na podvožnjak hongkonškog živopisnog Vrha Viktorija.
Danas je eko-moda uobičajena, a iskorišćeni i bačeni materijali često dobijaju nov život ili se apcikliraju u odeću. Nije u piranju ni taktika šokiranja niti marketinški trik, već brendovi svojim kupcima pružaju ono što oni žele – pametnu održivost.
Sve više modnih linija obuhvata reciklirane elemente, npr. Volcom kupaći kostimi napravljeni od ribarskih mreža ili farmerke od okeanskog plastičnog otpada brenda G-Star RAW. Moda sa otpada obuhvata i aksesoar – tašne, novčanici i kaiševi se prave od reciklirane gume, sigurnosnih pojaseva i vinila. Freitag je tržišni lider na ovom polju.
A ništa od nabrojanog nije nimalo lošijeg kvaliteta u poređenju sa standardnim bikinijem, jaknom od džinsa ili tašnom. Naprotiv, ovo su kvalitetni materijali napravljeni putem održivog dizajna koji su udobni na plaži ili u gradskoj džungli podjednako kao na modnoj pisti.
Sasvim je moguće da sastavite celu odevnu kombinaciju, od glave do pete, od diskretno apcikliranog smeća. I ne samo da biste promovisali održivost, već biste i izgledali apsolutno fantastično.
Image credits:
Header image: Getty Images
Image of model wearing black on runway: Getty Images
Image of woman holding fishing net: Getty Images
Perwoll voli kada su ljudi kreativni sa otpadom. Brend je takođe na putu održivosti. Ako vas zanima da pročitate više, kliknite ovde.