Perwoll Perwoll Perwoll

#NoviŽivot

Lica spore mode

Lica spore mode: Kejt Flečer

Kada govorimo o pokretu spore mode, često se zadržimo na raspravama o konkretnim koracima koje vodeći modni igrači i krajnji potrošači mogu da preduzmu kako bi osigurali pravedniju, održiviju modnu industriju. Ali šta ako smo sve pogrešno shvatili? Šta ako čak i najistaknutiji ekološki ratnici ne vide modnu šumu od silnog organskog drveća? Kejt Flečer sigurno tako misli – a kada žena koja je skovala termin „spora moda“ progovori, svi bismo trebali da je saslušamo. 

 

Usporavanje nije definicija spore mode

Profesorka održivosti, dizajna i mode u Centru za održivu modu Univerziteta umetnosti u Londonu poznata je kao istraživač, pisac i govornik na sve teme u vezi sa sporom modom. Još važnije, ona je bila prva osoba koja je upotrebila termin koji je postao redovna odrednica u rečniku dizajna. Delimično je definisala sporu modu nasuprot brzoj modi time što je navela brzinu kao ključnu karakteristiku savremene tekstilne i odevne industrije. 

 

Međutim, Flečer smatra da najčešća rešenja za probleme brze mode predstavljaju „tehnička pitanja“. Prelazak na organska vlakna, isplata adekvatnih nadnica i opšte poboljšanje uslova rada jesu koraci u dobrom smeru, ali ne opisuju srž onoga što spora moda zaista predstavlja. Za Kejt Flečer, spora moda podrazumeva mnogo više od usporavanja. Ideal kvalitetnije odeće, proizvedene pod fer uslovima u manjim količinama, čini polaznu tačku njene filozofije, a ne njen krajnji cilj. Ako nastavimo da kupujemo velike količine odeće – čak i fer, organskih, održivih brendova – stvarni problem neće moći da se reši. Da bismo ga zaista rešili, potrebno je da preispitamo svoj odnos prema odeći koju nosimo.

 

Više od konzumerizma: rekonfiguracija spore mode

Najistaknutija teoretičarka spore mode želi da njena zamisao bude manje fokusirana na odeću i njenu proizvodnju, a više na interakciju sa njom. Mogli bismo da budemo toliko mnogo više od potrošača ako redefinišemo modu kao sve načine na koje koristimo, prilagođavamo, menjamo i održavamo odeću koju posedujemo. Ako promenimo perspektivu, prestaćemo da budemo pasivni potrošači trendova i stilova koje diktiraju brendovi i dizajneri. Umesto toga, naš spori doživljaj mode postaje aktivan i ličan, jer stalno oblikujemo svaki pojedinačni komad odeće što ga duže posedujemo i nosimo.

 

Pored akademskih i popularnih publikacija, projekti Kejt Flečer detaljno ilustruju kako teorija spore mode izgleda u praksi. Ona i njena partnerka istraživač Matilda Tam su za projekat Lifetimes zamolile žene da vode modni dnevnik, da odaberu i svoju omiljenu odeću i onu koju nikada nisu nosile i da zabeleže svoje navike u vezi sa pranjem veša. Dobijeni podaci pomogli su im da razviju buduće scenarije u vezi sa brzom i sporom odećom, što je stavilo veći fokus na čuvanje, odabir, nošenje i održavanje odeće.

 

Svi bi trebalo da preispitamo sopstvenu ulogu u životu svoje odeće, uključujući stvari koje već radimo, ali i stvari koje možemo i treba da radimo da bi ona duže trajala. Prema rečima Kejt Flečer, to je početak puta ka pravoj sporoj modi.

Image credits
Header image: Courtesy of Kate Fletcher